Prev Next

ZC Valjevo

Valjevska bolnica

Regionalna opšta bolnica Valjevo je savremena medicinska ustanova, koja radi u sastavu Zdravstvenog centra Valjevo i pruža usluge građanima Kolubarskog okruga sa oko 200.000 stanovnika...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Dijagnostika

U Bolnici Valjevo se pruža najveći broj dijagnostičkih usluga, opremljena je magnetnom rezonancom od 1,5 Tesla, multislajsnim skenerom, digitalnim rentgenima, kolor-dopler ultrazvučnim aparatima...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Hirurgija

Valjevska bolnica ima osam operacionih sala u Operacionom bloku, dve hirurške sale za hitna stanja u Urgentnom centru i jednu salu za „carske rezove“ na Odeljenju ginekologije i akušerstva....

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Projekti

U okviru projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije", finansiranog kreditom Svetske banke završena je, samodoprinosom građana Valjeva započeta, izgradnja objekta od 4000kvm...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Edukacije

Isproban recept razvoja jedne ustanove svakako je timski rad i stalna edukacija. Edukativni centar raspolaže bibliotekom, računarskim i internet-centrom i tehnički opremljenom salom...

 

Detaljnije

ZC Valjevo

Istorijat

Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva...

 

Detaljnije

ZC
Informacije za korisnike
Osnovne informacije, saveti...

ZC
Zdravstvenik
Preuzmite najnoviji broj časopisa Zdravstvenog centra Valjevo

ZC
Pitanja građana
Postavite pitanje putem online formulara...

Post-kovid i srce

Dr sci. med. Dušan Ružičić, kardiolog, u svakodnevnom kliničkom radu zapaža da post -kovid sindrom nije zaobišao kardiovaskularni sistem i srce, pa često pre svega mlađi ljudi zatraže pomoć specijaliste kardiologa.

- Pandemija kovid 19 infekcijom je nešto što je prosto iznenadilo ceo svet. Prošlo je godinu ipo dana i to je još uvek malo vremena da mi u potpunosti upoznamo koje sve posledice u dugoročnom nekom vremenskom intervalu ostavlja sama infekcija korona virusom. Ono što je zasigurno jeste da je primećeno da je veća učestalost nekih pre svega protrombotskih komplikacija kod bolesnika koji su se inficirali koronom i imali kovid. Protrombotske komplikacije su se ispoljavale u smislu stvaranja tih nekih mikro trombova u sitnijim krvnim sudovima. Neretko smo viđali bolesnike koji u sklopu kovida imaju i trombozu u granama plućne arterije. To su bolesnici sa težim kliničkim formama. Ono što je zanimljivo jeste da i mlađe osobe nakon preležane korone dolaze sa nekim kardiovaskularnim tegobama. Uglavnom se žale na osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca, zatim zamor, kao i na povišene vrednosti krvnog pritiska. To je nešto što nam je sada primetno češće u našim ambulantama, a neretko kod nekih od pacijenata, naročito ako imaju te hronične umore, bolove u grudima, lupanje i preskakanje srca, nađemo da je u sklopu kovid infekcije bio zahvaćen i srčani mišić i srčana maramica. U svetlu tih saznanja i dalje posmatramo pacijent ai ordiniramo adekvatnu vrstu terapije. Razlozi, odnosno sam patofiziološki mehanizam te povećane sklonosti ka trombovima nije u potpunosti razjašnjen za sada, ali vidi se da kovid infekcija niej samo infekcija respiratornog sistema nego jedna multisistemska infekcija koja zahvata sve sisteme i ima afinitet za krvne sudove i dosta često za male sitne krvne sudove gde pravi probleme u vidu trombova – rekao je dr sci.med. Dušan Ružičić.




Dr Ružičić naglašava da bez obzira na vremenski period protkao od izlečenja, post-kovid sindrom koji je zahvatio organe kardiovakularnog sistema obavezuje detaljnu dijagnostiku .

- U zavisnosti od simptomatologije mi tu preduzimamo niz dijagnostičkih metoda u smislu procene elektrokardiografija, laboratorijskih parametara, a u krajnjem slučaju radimo magnetnu rezonancu srca. Na osnovu toga se procenjuje kakva je terapija potrebna. Uglavnom osobe dobijaju i neku polivitaminsku antioksidativnu terapiju, a dalji tretman zavisi od uopštene kliničke slike, stepena nekog oštećenja. Neki pacijenti zahtevaju samo praćenje neki suportativnu terapiju, a neki počinju sa kardiološkom terapijom, naročito osobe koje imaju visoke vrednosti krvnog pritiska. Mi kod takvih pacijenata vrlo često počnemo i sa uvođenjem medikamentne terapije arterijske hipertenzije – navodi dr Ružičić.

Preporuka za mlade osobe koje su se izborile sa kovid infekcijom, ali imaju neke tegobe nakon perioda oporavka jeste da svoje životne navike prilagode novonastalom stanju kako bi sačuvale kardiovaskularni sistem.

- Ono što bih ja preporučio da mladi obavezno ukoliko se desi kovid infekcija kopliko god bila blage kliničke slike, nakon perioda oporavka odmiruju period koji se savetuje. Nakon toga uz savetovanej sa svojim lekarom, pre svega izabranim, a po potrebi i specijalistom, lagano i postepeno krenu u fizičku aktivnost koja postepeno može da uvodi raniji ritam treniranja. Obavezno je da mladi prate i osluškuju svoje telo i simptome. Umor posle korone je nešto što je očekivano i on postepeno prolazi, ali ako napreduje i postaje sve intenzivniji to je neki signal da se javimo našem izabranom lekaru koji će proceniti potrebu za daljim kardiološkim pregledom, a kardiolog za daljom dopunskom dijagnostikom. Ono što je jako bitno je da korona pogađa i profesionalne sportiste pa u tom svetlu takođe treba biti obazriv i postoji niz protokola kojih se treba pridržavati kako bi se postepeno vraćali svoim treninzima i bavljenju sportom.

Preciznije i definitivne podatke ćemo dobiti iz svetskih studija za koje je potrebno još neko vreme praćenja.

- Ono što svako od nas pravi jeste ta baza pacijenata koji su zatražili pomoć, a svi mi imamo pacijente koje pratimo i posmatramo po više godina. Ono što sam ja primetio jeste da hronični pacijenti dolaze neki u lošijme stanju, u smislu da je moguće da im je dostupnost kontrolnih pregleda tokom pandemije bila manja. Generalni imamo više novih pacijenata obzirom da radimo u bazi interventne kardiologije primećena je veća učestalost akurnog koronarnog sindroma i određeni ne tako mali procenat bolesnika navodi u anamnezi preležanu kovid infekciju. Tako da definitivno je korona nešto što utiče i na naš kardiovaskularni sistem u svim aspektima – zaključio je dr sci. med. Ružičić dodajući da nam ne treba mnogo kako bismo očuvali zdravlje kardiovaskularnog sistema, a to je da treba da se pridržavamo zdravih navika života, da budemo balansirani u ishrani, da izbegavamo pušenje, konzumaciju alkohola. Ukoliko god je moguće trebalo bi da našu ishranu prilagodimo mediteranskom načinu i tipu pripreme namirnica, a uz to da šo više imamo fizičku kativnost u zavisnosti od starosne dobi i komorbiditeta, a posebno da se u očekivanju sledećeg talasa pridržavamo epidemioloških mera i budemo odgovorni i prema sebi i prema drugima.

 

Sačuvajte živote, operite svoje ruke!

 

COVID-19: Prеpоruке zа оpštu pоpulаciјu i оsеtljivе grupе stаnоvništvа

Preporuke za osetljive grupe stanovništva 1 - preuzmite PDF

Preporuke za osetljive grupe stanovništva 2 - preuzmite PDF

Novi korona virus: Kako da se zaštitite 1 - preuzmite PDF

Novi korona virus: Kako da se zaštitite 2 - preuzmitePDF

Novi korona virus: Preporuke za decu - preuzmite PDF



Edukativni materijal o dojenju

Vodič za majke koje doje - PDF

Saveti za dojenje - PDF

Najčešći problemi u vezi sa dojenjem - PDF






Obaveštenja za zaposlene

2. april 2021.
Obaveštenje za zaposlene povodom nastupajućih praznika - (preuzmite PDF)


ZC Valjevo

Edukativni centar

26. mart 2020.
"Porodica u vrtlogu droge - vodič za zdravstvene radnike"
detaljnije

20. mart 2020.
"Specifičnosti komunikacije u palijativnoj nezi"
detaljnije




ZC

ZC

ZC


ZC